Бабице
Бабице су зла демонска бића која нападају на жене породиље првих четрдесет дана после порођаја и могу да уморе и жену и дете. Зато породиље за то време не смеју да излазе напоље кад зађе сунце. Бабице се још зову и нави, наве, навије, навјаци (116, с. 8-9; 280, с. 97; 569, с. 108-109).
Ова болест се лечи и купањем: откине се из девет башта по три жута цвета (и онај, који за то иде, мора уз пут чупати траву па ма каква била), мало селвина, босиљка и здравца, па се све то метне у бакрач с водом и још се унутра стави какво сечиво, па се бакрач покрије болесниковом кошуљом и тако стоји преко ноћи. Ујутру рано болесник треба да се окупа овом водом и то под потпрњом (где се плот подупире).
Други начин је следећи: узме се лоза од вешуљке (евењке) и земље са напуштеног мравињака и кртичњака па се ухвати бела гуска и окупа у води и ово се метне у њу, па се том водом окупа болесна жена или дете, али не у кући, него негде на чистини - на ливади или пољу (268, с. 196).
У с. Доње Синковце код Лесковца, родитељи болесног детета се свуку голи и муж се попне на кров и дође до димњака (комина - широког дпмњака за огњиште) а жена са дететом стане крај огњишта. Тада јој муж кроз димњак спусти своју кошуљу и она је ухвати. Онда он сиђе с крова и крај огњишта, над дететом, врше сношај, па онда дете намажу спермом око устију. На тај начин га „опогане“. Овај магијски ритуал се изводи у рано јутро, између првих и других петлова (102, с. 433).
Бајања од бабица су распрострањена и код Бугара (536, с. 153; 539, с. 114-115; 582, с. 174; Архив ЕИМ № - 30-11, с. 232).
Референце
уредиИзвор
уреди- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 394-395.