БАЦИТЕ БРИТКЕ...
Баците бритке маче и ђорде,
Баците љуте и јатагане;
Седите с миром код куће ваше:
Та ту вас не ће згодити тане.
Лагане сукње узмите на се,
Преслице танке место мачева,
Иглицу лаку место ханџара,
Штоно ка' муња једљиво сева.
Још нису љуте звекнуле ђорде,
Барјаци нит' се тробојни бели,
Нити се оштри, зелени мачи
Душманске црне крви напили.
Још није сипо аберник огањ
А, ево, се већем поплаше сви!
Ал какво чудо? није ни чудо
Кад нисте људи, већ жене сте ви.
Милоше дични, Душане силни,
Гледајте славне унуке ваше!
То су ли Срби? то су ли људи?
Који се сенке и мрака плаше.
Негда би Србин овако реко:
Клетоме душману мира не дај!
Нек се таласа земља ко море,
Нек дрхће небо, и пако и рај.
Ал'ви не мојте на поље ићи,
Седите с миром код куће ваше:
Нека вас опет у тешке ланце
Окују горде аге и паше.
Ил' устај, Србе! буди се, змају!
Немој оклевати на бољи час...
Ватајте дуге диљке, па јуриш!
Ил' вечни ће зазор чекат' на вас.
