А мој Боже благи

Јован Илић

А мој Боже благи

А мој Боже благи Писац: Јован Илић

А мој Боже благи,
Чудан ли је човјек!
Кроз сав живот драги
На муци је дов'јек.
 
Све му нешто смета,
Све се нечег боји,
Насред б'јела св'јета
Кâ осуђен стоји.

Да су какве муке,
Хајде, ни по јада,
Него ево бруке,
Што са себе страда.
 
А и како неће,
Кад опако ради,
Мјесто праве среће
Сујетом се слади.
 
Ум не слуша здрави
Што му чинит каже,
Даје живот прави
За сјенке и лаже.

Сад га тешки камен
Таште љубве мори,
Сад зависти пламен
На срцу му гори.
 
Сад му на ум пане
Ц'јелом св'јету сјати,
А сад клети стане
Ко га на св'јет прати.
 
Нигдје да се стани,
Кô на бури лађа,
На врага нишани,
А у себе згађа.

Тамо-амо мути,
Ни сам не зна куда,
Све на добро слути,
А зло му је свуда.
 
А мој Боже благи,
Чудан ли је човјек!
Кроз сав живот драги
На муци је дов'јек.
 
Не зна гдје да ходи,
Који пут да тјера,
Ако себи годи,
Другом се замјера.
 
Али није вајде,
Страст је мрка шала!
Путем ума хајде,
Па се не бој зала.

Чувства мниме сласти
Ув'јек на зло гоне,
Кô муха у масти
Свак у њима тоне.
 
Сан је игра жива,
Ма замало траје!
Ко у гр'јех заплива,
Тај се доцне каје.
 
Зато, брате мили,
Не дај се завести;
Не дај чувства сили
Да одоље св'јести.
 
Та срамно је бити
Туђе воље слуга,
Страстима слушити
Још је гора куга.
 
Без слободе живот
Знај, да ништа није!
Слобода је кивот
Што све благо крије.

Слободом се јелен
Кроз горицу шеће,
Слободом се орô
Под небеса креће.

Само пази, побро,
И утуви добро,
Ову причу красну
Икарову басну.
 
Не ид' много горе,
Побратим те моли,
Да у сиње море
Не стрмекнеш доли!
 
За овог земана
И за ови вакат,
Није мала шала
Под небеса скакат.
 
А уз други ћитаб
Ако је вриједно,
Мо'ш слободно ђипат
Побри је свеједно!

Напомене

• АХ МОЈ БОЖЕ БЛАГИ имала је у ранијим текстовима назив : Човјек. У њима су две строфе (VIII и IX) којих нема у II рукопису чији је текст унесен у ову збирку. Оне гласе:

Данас жели једно,
Сутра опет друго,
Ал' заман ни једно,
Јер не траје дуго.
 
��Мисли да ће злато
Све загладит моћи,
Али куд ће блато
Манитом помоћи?

Последњих пет строфа из ове збирке не налазе се у ранијим текстовима, него само у II рукопису из кога су овде унете.

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 61-64, Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.