Ај ђевојко, душо моја
Ај ђевојко, душо моја!
Што си тако једнолика
И у пасу танковита?
Кан’ да с’ сунцу косе плела,
А мјесецу дворе мела.
Нисам сунцу косе плела,
Нит’ мјесецу дворе мела,
Ван стајала, те гледала,
Ђе се муња с громом игра:
Муња грома надиграла
Двјема–трима јабукама
И четирма наранчама.