[Ај фала богу, фала јединоме!]
Ај фала богу, фала јединоме!
Мори горо, мори црна горо,
што си тол’ко рано увенала?
Да л’ те, горо, ветри саломили?
Да л’ те, горо, слунце припланало? 5
Ел’ ти, горо, снези натежали?
Ел’ те, горо, слана попарила?
Нити су ме ветри саломили,
нити ме је слунце припланало,
нити су ми снези натежали, 10
нити ме је слана попарила.
Еве има три године дана
како чувам тридесет ајдука.
Кад пођоше низ тесне клисуре,
па слегоше на широки друми, 15
у срећу ги китени сватови.
Па удрише брзо брзување,
погубише китени сватови,
погубише кума и старејка,
погубише свекра и свекрву, 20
погубише Јанка младожењу,
сал остаде тај лепа невеста.
Проговара тај лепа невеста:
„Чујеш ли ме, најстари војводо,
ја би тебе нешто замолила: 25
да с’ опростим с китени сватови,
да с’ опростим с кума и старејка,
да с’ опростим свекра и свекрву,
да с’ опростим с Јанка младожењу!"
Војвода је молбу прифатија. 30
Па је пришла китени сватови:
„Чујете ли, китени сватови,
да ли сам ви лошо настојала?
Да ли сам ви лоши дари дала?
Дала сам ви т’нане кошуље, 35
дала сам ви од памук чарапе!“
Па је пришла куму и старејку:
„Чујеш ли ме, куме и старејко,
што ме нећеш с очи да погледаш?
Што ми нећеш с уста да прозбориш? 40
Да ли сам ве нешто увредила?
Да ли сам ви лошо настојала?
Да ли сам ви лоши дари дала?“
Дала сам ви т’нане кошуље,
дала сам ви од памук чарапе!“ 45
Па је пришла свекру и свекрви:
„Чујете ли, свекре и свекрво,
што легате, што ме не гледате?
Да ли сам ви лошо настојала?
Да ли сам ви лоши дари дала? 50
Дала сам ви т’нане кошуље,
дала сам ви од памук чарапе!“
Па је пришла Јанку младожење:
„Чујеш ли ме, Јанко младожењо,
што ме нећеш с очи да погледаш? 55
Што ми нећеш с уста да прозбориш?
Да ли сам те нешто усмешила?
Да ли сам ти лоши дари дала?
Дала сам ти свилену кошуљу,
дала сам ти од памук чарапе, 60
дала сам ти ланену мараму!“
Извадила сребрни ножеви.
„Легај, Јанко, оба да легамо!
Ако несмо на овога света,
да будемо на онога света!“ 65
Убила се тај лепа невеста.
