Ашиковах три година дана
Ашиковах три године дана,
ал' не виђох фајде ни зијана,
нит’ ја виђох своје драге лице.
Само једном у три годинице,
како душек по душеку стере, 5
како меће јастуик по јастуку.
А кад леже у меке душеке,
како јекну, сва одаја звекну,
како хукну, џамли тахта пукну!
А ја јадан стојим под пенџером! 10
Да сам дрвце, пукло би ми срце,
да сам камен, бих се растопио!
|
|
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 166.
