Аца Грозница/VI
- У том и пас залаја силно у авлији и полети подруму, и узбуни све по кући.
- И домаћин се пробудио. Скочио и Глиша бојтар; и оба, онако буновни, полетеше у авлију с гвозденим вилама. Из подрума се чула ларма.
- Обојица полетеше подруму.
- У подруму препирање неко.
- Чује се само Гајино: "Та, запеваћу ја!... Та 'ди би било весеље без песме!" Чују се гласови и оне двојице: "Та јеси ли луд?... Немој да
будиш газда-Гецу; уморан је човек! - Та то није лепо!"
- - А, та не идем више ја с балавцима на оваки посо! - хуче Грозница.
- Газда Геца, онако бунован, не може да се разабере. Мисли да су ово неки од синоћних гостију, па се извињава што није могао више да
пије, него их оставио тако саме. А они му праштају; веле: "Своји смо", па му не замерају.
- - А откуд ви ту? Ваљ'да од синоћ?! - пита их газда Геца.
- - Јест, баш онда! - вели Грозница. - Задржали се мало... ето тако!...
- Гледа их опет буновни газда, и присећа се. И слуга му Глиша се не сећа да их је звао, а, опет, не изгледају му ни на лопове, јер су
ведра лица и задовољни. Гледа их газда Геца; сећа се добро да нису на најбољем гласу у селу али, опет, изгледају му исувише безбрижни за
лопове. Чуди се који је то ђаво.
- - Иди брже врати џакове на њихово место! - шану Грозница Вересији - Брже док су још мамурни! Не бој се! Неће бити штете!... Платиће то
нама Банаћани!...
- Затим пређоше на приватне ствари. Хвалише газда-Гецино вино, а овај им само благодари на комплиментима.
- - А да нисте ви онако дошли? - пита им после дуже паузе газда Геца пола у шали.
- - А, сачувај боже! - умеша се Провлак. - Ми с Банатом радимо.
- - А, не дај боже, газда-Гецо! Кад би било истина зашто нас беде, ми би то радили само преко Тисе. Таки наши Бачвани - што реко Гаја -
само с Банатом раде!... Не дај боже од нас спрама вас тако штогодј! - умирује га Грозница мирне савести, јер се Вересија већ био вратио. - Него затекли се од синоћ... видели свећу у подруму, па чули весеље у кући... да простите... и, незвани, ушли... Е, а сад да идемо! Ено и
гајдаша! Баш добро! Ко поручен... Он је ваљда пратио сву ноћ господин-нотароша, који се враћа с визитације, па је пун банака ко пас бува - вели Грозница.
- - Е 'ајмо људи! - жури их Вересија. - Да не изгубимо гајдаша!... Бар ће нас лепо отпратити до куће.
- - Па, збогом, газда, и фала вам! - веле они. - Ви сте, газда-Гецо, једна права сиротињска мајка... Никад вам ово нећемо заборавити.
Бог вам платио и на овом и на оном свету.
- А затим се дигоше и одоше праћени зачуђеним погледима газда-Геце, који још никако није знао шта да мисли о овоме. Али ипак је добро
разбудио дремљивог Глишу, који извесно одсад неће заборавити да ноћу остави незакључан подрум.
- И Прока боктер се хтео показати ревностан, те дотрчао и дигао са сокака ужасну ларму кад је видео газду и слугу с вилама. После се већ
и он умирио.
- Кад су изашли ови, он их дочека на сокаку.
- - Шта је било? - запита Прока тихо Грозницу.
- - Ништа, а могло је бити свашта...
- - Даклем, пропо вам дан, - 'оћу рећи ноћ? - вели Прока. - Штета!...
- - Не лај! - вели му Грозница.
- - Дакле ништа од тала? - пита Прока.
- - Добићеш кад оберем ку'руз... - одговара му иронично Аца Грозница.
- Стигоше гајдаша и одоше загрљени у пратњи његовој хвалећи памет Аце Грознице, који уме дружину из сваког шкрипца да извуче.
- - Ти си мој учитељ, Ацо Грозницо! - хвали га Гаја Провлак батргајући се. - Мој један учитељ. По теби и твојој памети прати нас, ето,
гајдаш, а по мојој памети пратили би нас хаднађи и кишбирови, и онај пуста-комесар!
- Па запева:
- Не бојим се ни Вла' ни Мађара,
- већ се бојим пуста-комесара!...
- Који руке штрањгом натраг веже,
- штрањгом стеже, наџаком дотеже!