Атлагићи узидали чобанче
Град градили девет браће младих,
Девет браће девет Атлагића.
Што би они за дан сазидали,
То би вила за ноћ оборила.
Повикује вила из облака: 5
„Ај, бора вам, девет Атлагића!
Атлагића девет браће младе!
Не град’ града, не расипај блага,
Већ ви ајте у ’но поље равно,
Па хватајте чобанче јединче, 10
Па ви њега у зид зазидајте!
Остав’те му мало прогледало,
Прогледало, колик’ огледало!
Нек он гледа низ ’но поље равно
Куд га тражи мајка и сестрица; 15
Мајка кука, сека косе чупа."
То су они виле поћутили.[1]
Они иду низ ’но поље равно,
Па хватају чобанче јединче;
Они њега у зид зазидаше. 20
Говорило чобанче јединче:
„Ај, бора вам, девет Атлагића!
Остав’те ми мало прогледало,
Прогледало, колик’ огледало,
Да ја гледам низ то поље равно, 25
Куд ме тражи мајка и сестрица;
Мајка кука, сека косе чупа!" —
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
- ↑ вилу послушати (ген. виле у служби акузатива).
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 145.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр. 163
