Анђа с мајком тихо беседила

* * *

[Анђа с мајком тихо беседила]

Анђа с мајком тихо беседила:
„Чујеш ли ме остарела мајко,
што је лепа сјајна месечина,
лепе ноћи за добра путника”.
Њој говори остарела мајка: 5
„Ћути, Анђо, муком замукнула
де је за те ноћно путовање,
но је за те женско срамовање.”
Кад је било и до пола ноћи,
неста Анђе крај њејзине мајке. 10
Трчи мајка коне на прелазу:
„Моја коно и пријатељице,
одек ти је Анђа долетела,
и соколу на крило заспала,
кад је буди, црне очи љуби.” 15

---

Референце

Извор

Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 111.