АНКА УМРЛА
Отпадоше бјела крила
Голубици,
Јаох гледај! мртва лежи
На земљици.
Већ нам неће у вис лака
Одл'јетати,
Ни у кљунку с цвијетом се
Повраћати.
Сад весели нек умукне
Жубор тице,
Тром нек сада спава вјетриц
Врх травице;
Сунцу лице нека застре
Облачина,
Само тужна нек с'ја св'јету
Мјесечина.
Рони сузе и ти, Маро,
Без престанка;
Љубави нам оде анђео...
Умр'је Анка.