Андреацијева повеља

ИСПРАВА О ТИЈЕЛУ НАШЕГ СЛАВНОГ ЗАСТАВНИКА МУЧЕНИКА СВЕТОГ ТРИПУНА

Љета по оваплоћењу Христовом осам стотина деветог, тринаестог дана јануара.

Ја, Андреаци са мојом женом Маријом и са мојим сином Петром и са мојом ћерком Маријом и са мојом ћерком Теодором саградисмо цркву свете Марије Инфунарије. И моја кћи Марија се удаде, а друга није хтјела мужа. И рече своме оцу: Начини ми одјељак у Светој Марији са десне стране. И отац јој начини како је жељела његова кћи. А судија, који је живјео у Дукљи, чуо је да је лијепа и хтио је да је силом узме. А онда њени пријатељи, чувши то, рекоше њој и њеноме оцу, господину Андреацију. И господин Андреаци рече својој кћери: Кћери чуо сам да судија ове ноћи има да те одведе. Она одговори: Оче мој, боље ми је да умрем, него тај злочин да претрпим. И те ноћи ју је отац удаљио. А тог дана дође судија са много људи и потражи кћер господина Андреација, и не нађе је. И пошто су протекле године, дођоше Млечани и донијеше тијело Светог Трипуна. И кад је чуо господин Андреаци да ти Млечани имају тијело Светог Трипуна, оде на саму лађу и рече Млечанима: Молим вас , предраги пријатељи, продајте ми тијело Светог Трипуна. А Млечани рекоше: Ако обећаш да ћеш му служити цијелом душом и љубављу, продајемо ти, а ако не, нећемо ти га дати. И најзад је обећао да његовом имену посвети цркву. И продадоше га господину Андреацију. А купио га је за двјеста византијских златника и за једну круну украшену драгим камењем од сто златника, што је било укупно триста златника. А кад су га изнијели са лађе, дођоше свештеници, у реду који се протезао до светога тијела. Али када су носили путем напоље тијело Светог Трипуна, оно се заустави. И дође морнар, који га је био довео и рече: О, Свети Трипуне, толико сам те времена возио, па сад само крени корак, и изокренуше му се уста све до ушију. А ово је учинио прво чудо. А свештеници су молили Светог Трипуна, и он се сажалио на тог морнара. А доцније су га однијели и учврстио се. А господин Андреаци са својом женом Маријом начини на оном мјесту цркву у његово име, и остала је до данашњег дана на хвалу и част Светог Трипуна. А била је подређена господину Андреацију, који је држао, и дао је својим синовима, а једном сину дао је стотину златника. А ови су његови ослобођеници: Марин и Премарк. А били су купљени приликом искрцавања Светог Трипуна, и из друге генерације од Заратина по имену Гранци, а ослобођеници су, не зовите их ослобођеницима, већ браћом.

Lit.: D. Farlati - J. Coleti, Illyricum sacrum, VI, Venetia 1800, 425.