Али-бего и дјевојка
Бостан шета бостаџија бего,
По бостану око двора свога,
Редом бего цв'јеће мприсаше,
С руменом се ружом разговара:
„О тако ти, румена ружице, 5
„Беру ли те буле ал' ђевојке,
„Али оно моје несуђење,
„С којом пасох три године овце,
„А четири бијеле јаганце,
„Не виђох јој скуца ни рукавца, 10
„Ни бијела лица ии њедарца.
„Е млидијах да ће бити моја,
„Али моја, али брата мога.
„Ни би моја, ни би брата мога,
„Нег' једнога из села јунака, 15
„А јутрос ме зове у сватове.
„Како ћу му у сватове поћи?
„Како ли ћу погледат' ђевојке?"
Млидијаше да нико не чује,
Бега мајка с пенџера чујаше, 20
И овако бегу говораше:
„Синко бего, мило добро моје,
„Ти ушетај у б'јелој камари,
„Направи се што можеш најљепше.
„Узми, синко, везену мараму, 25
„С чим бијело закречујем лице,
„Од јаера и од сунца жарка."
Ма је бего мајку послушао,
И он пође у б'јелој камари,
Направља се што може најљепше: 30
Узео је везену мараму,
Су чим бего закречује лице
Од јаера и од сунца жарка.
Ма ми бегу мајка говораше:
„Синко бего, мило добро моје, 35
„Када будеш за соФром трпезом,
„Стаће свати вино испијати,
„Она чаша, која те допадне,
„Не напијај куму ни ђеверу,
„Ни напијај свату ниједноме, 40
„Него оној лијепој ђевојци:
„„3драва си ми, лијепа ђевојко,
„„Мило ми је, е си се вјерила,
„„Још милије, е си се удала.
„„На коме си чедо оставила, 45
„„Што је нами у припаши било,
„„У ирипаши чувајући овце,
„„Чувајући овце и јагањце.""
Ма је бего мајку послушао,
Ушетао у б'јелој камари, 50
Направи се што мога најљепше:
Узео је везену мараму,
Су чим б'јело закречује лице
Од јаера и од сунца жарка,
И он пође јунак у сватове. 55
Кад бијаше за софром трпезом,
Сташе свати вино испијати;
Не напија бего Али-бего,
Него гледа лијепе ђевојке,
И пут ње се грохото смије. 60
Сад је бега чаша допанула,
Не напија куму ни ђеверу,
Ни напија свату ниједноме,
Него оној лијепој ђевојци:
„Здрава си ми, под в'јенцом ђевојко, 65
„Мило ми је, што си се вјерила,
„Још милије, што си се удала,
„На коме си чедо оставила,
„Што је нами у припаши било,
„У припаши чувајући овце, 70
„Чувајући овце и јагањце?"
А сватови то нико не чује,
Него чује стари сват од свата.
Ма говори стари сват од свата:
„О сватови, мила браћо моја, 75
„Каламо јој злаћена вијенца,
„Свукујмо-јој алај и пачмаге,
„Врћимо је мајци на трагове."
Он говори, бего једва чека.
Снимише јој злаћена вијенца, 80
Свукоше јој алај и пачмаге,
Изведоше пред дворе бијеле.
Добар јунак бего Али-бего,
Ставио је пред собом на коња.
Колико му мила би ђевојка, 85
Три пута је опасао пасом,
А четврти од мача кајишом,
И овако младој говораше:
„Држ' се, душо, врана коња мога,
„И мојега русога перчина, 90
„Да те не би вијор обалио,
„Са мојега коња великога."
И пођоше двору бијеломе.
Здраво пође, весела му мајка.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
