Алибегу Мисир омилио
Алибегу Мисир омилио,
у Мисиру дворе начинио,
у Стамболу љубу оставио.
Спрема слугу да доведе љубу.
Чека слуга три бијела дана, 5
док јој мајка косе исчешљала
и исплела тридес’т плетеница,
и уплела триста маџарија.
Кад су били преко поља равна,
проговара Алибегов слиуга: 10
— Љепотице, Алибеговице,
дође вријеме да ти љубим лице,
да ти мрсим честе плетенице,
да ти тргам жуте маџарије.
|
|
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 136.
