Абассах

Јован Илић

Абассах Писац: Јован Илић

Абассах

На пр'јестолу калиф сједи,
     Харун-ал-Рашид.
До њег' сједи млад везире,
     Џафер Бармекид.

»А чули ме, млад везире,
     Знаш ли ко сам ја?« 
— »Ти си калиф, сунце јарко,
     Што над св'јетом сја!«

»Кажи право, млад везире,
     Амана ти твог!
Ко ти дате златне кључе,
     Од харема мог?«
 
— »Дала ми их сеја твоја,
     И пољупца два,
А до зоре кол'ко бјеше,
     Не знам, богме, ја!«

»А знадеш ли, млад везире,
     Не знао те јад,
Да ће џелат главу твоју
     Укинути сад?«

— »Св'јетла круно од Азије,
     Да л'јепо ти сјаш!
Мој калифе, господару,
     Да мало ти знаш!
 
А да знадеш, мој калифе,
     Што ја знадем сам,
По Багдада ти би дао,
     И Мисир и Шам!
 
А да знадеш, мој калифе,
     Гдје ја ноћас би',
Сто живота да имадеш,
     Халалио б' ти!

О Абассах, ружо рајска!
     Л'јеп је мирис твој!
Слађа ми је душа твоја,
     Него живот мој!«

То изрече млад везире,
     Оде без гласа,
Мртва глава проговара:
     »Збогом . . . Абасса'!«

Напомене

• Ова песма издата у: Отаџбина 1880, књ. IV; рукопис I; Дахире ; С. К. Задруга, 17.

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 204 - 205 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.