Џандрљив муж/10
10.
ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ
СОФИЈА: Преправи се, Лепосава, да идемо на бал.
МАКСИМ: Јеси ли ти полудила, море жено?
СОФИЈА: Кажем ти, ти остани код куће, ако те мрзи; ићи ћемо нас две.
ЛЕПОСАВА: Како ћу ићи, кад немам ни белу аљину?
МАКСИМ: Ето, јесам ли казао!
СОФИЈА: Пак? Треба јој купити, дакако.
МАКСИМ: И на то да се новци троше.
СОФИЈА: Ко има деце, треба да и држи честито, ако није рад, да му се покваре.
МАКСИМ: Јест, нека и диже на високо, да и ни враг запросити не сме. Доста, аљину јој нећу купити.
СОФИЈА: А оно ћу јој купити ја.
МАКСИМ: Море, јеси ли ти полудила данас?
СОФИЈА: То заиста нисам; али, као газдарица од куће, треба да се за кућу и бринем. Ајде, Лепосава.
МАКСИМ (стане пред њом): Куда ћеш?
СОФИЈА: Да купим девојки аљину.
МАКСИМ: То неће бити данас!
СОФИЈА: Помагај, човече, та ја нећу мени, него твом детету! То мора да буде.
МАКСИМ (узме шташ): Али то не мора да буде, кад ја кажем.
СОФИЈА: Заборавио си ону пословицу о столици?
МАКСИМ: О, проклето ђаволско колено, и ко те доведе на мој врат!
СОФИЈА: Срам да ти буде; напао чинити, да му се свет смеје. Што си тражио честиту жену, кад си такве нарави? Мислиш и мене као ону прву? О, вараш се, драги, пре ћемо се раставити. (Одлази с Лепосавом.)
МАКСИМ (сам): Сад, она мене јошт псује, и она је честита, само ја не ваљам. Тако је, кад јој се попушта; али како се била разрогачила, јошт би она мене тукла. Хм! Хм! Да сама иде на бал, смем ли је пустити, а каква је, она би то и учинила. Еј, проклета ти душа била, до чега ме под старост доведе!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|