Њој (Смејала се или сузе лила)
| Њој Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Њој
Смејала се или сузе лила,
Увек си ми и драга и мила.
Многа бољка кроз груди ми мине —
Чим те видим мени сунце сијне.
Та без тебе горке су и сласти,
А крај тебе крило ми порасти.
Душа плане, надима се, шири,
Док пољубац твој је не умири.
Ал' тек данас, моје чедо драго,
Познао сам колико си благо.
Као сунце зеница ти сјала,
Љубила си, горела, дрхтала.
Поглед влажан о милини снив'о,
А обрашчић огњем се прелив'о;
Недро к'о снег са високих гора —
Полетесмо као два вихора;
Слашћу појен клонух ти на крило,
Пољупцима није краја било.
Напомене
уреди- Ова песма је први пут објављена у Жубор и Вихор, стр. 79
Извори
уреди- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 3. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|