Њој

Мило Јововић

Што је души стање рајско,
Што ј' славују луг зелени,
Што ј' ружици доба мајско,
То с' ти мила душо мени.

Што су мрзлом сунца зраци,
Што је тужном робу нада,
Што ј' јединче мило мајци,
То с' ти мени, злато сада.

Што је цв'јетак радној пчели,
Што с' соколу лака крила;
Што ј' путнику извор врели,
То с' ти мени, душо мила!

Што ј' усјеву тиха роса,
Што ј' поморем море благо;
Што је моми свилна коса,
То с' ти мени, створе драго.

Што је дану сунце јарко,
Што је ноћу мјесец јасни,
Што је Српству Милош, Марко,
То с' ти мени, створе красни.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар (Црна Гора) 1898., Мило Јововић, „Словански свет “, број 6., у Бечу, 25. марта 1898., стр. 85. (Ово је прва, од двије пјесме Мила Јововића, штампане латиничним писмом у овим словеначким новинама.)