* * *
[Љуто мајка своју Мару клела]
Љуто мајка своју Мару клела:
"Маро била на мору брекиња!
Бијело тијело, брекињово дебло,
Бијеле руке, брекињове ступе,
Црне очи, тија вода ладна, 5
Плаве косе, зелена ливада!"
По њој чобан своје стадо леће[1];
Он одсјече брекињову ступу,
Па направи јасну свиралицу,
И он свира у недељу младу, 10
У недељу, прије јарког сунца.
То слушала лијепе Маре мајка:
"Мили Бого, и недељо млада,
Ко то лијепо тако јасно свира?
Конда неђе моја Мара пјева!"15
|
|
Референце
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 81-2-91 бр. 39
53. ЉУТО МАЈКА СВОЈУ МАРУ КЛЕЛА - песма на исти мотив; Обрадовић бр.8
Извор
- Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 113.
