Љутица Богдан и краљ московски
0001 Силна чуда приђе нечувена,
0002 Ни чувена ни приђе виђена,
0003 У Филипа московскога краља,
0004 Да он има коња крилатога,
0005 Седло му је све камење драго,
0006 Фузда му је од сувога злата,
0007 А на чело мјесец и даница,
0008 Око врата змије крилатице,
0009 А на фузди два гајтана жута,
0010 О гајтану два камена драга,
0011 Што ваљају два царева града.
0012 То зачуо царе у Стамболу,
0013 Пак сакупи паше и везире,
0014 И велике оџе и спаије,
0015 Па овако царе бесјеђаше:
0016 ”Авај Турци, моја браћо драга,
0017 ”Силна чуда приђе нечувен,
0018 »Ни чувена ни приђе виђена,
0019 »У Филипа од Москова краља,
0020 »Да он има коња крилатога,
0021 »Седло му је све камење драго,
0022 »Посред њега змијом поплетено,
0023 »А узда је од сувога злата,
0024 »А на чело мјесец и даница,
0025 »А у фузди два гајтана жута,
0026 »О гајтану два камена драга,
0027 ”Ваља, веле, два царева града.
0028 ”Него, Турци, мила браћо драга,
0029 ”Који ће се добар јунак наћи
0030 ”Да уводи поље у Москова,
0031 ”Да уводи коња крилатога,
0032 ”Кунем му се, а вјеру му давам,
0033 ”Градићу му дворе код мојије,
0034 ”И даћу му моју султанију,
0035 ”Даћу му је за љубовцу драгу,
0036 ”И даћу му за живота блага.”
0037 Колико је царева дивана,
0038 Вас ми диван земљи погледао;
0039 Неко гледа за поље оружје,
0040 Неко броји пуца на доламу,
0041 Неко мрке засукује брке,
0042 Неко гледа на ноге мамузе,
0043 Неко гледа у земљици црној,
0044 Неко опет како расте трава,
0045 Како расте трава на завојке,
0046 Ка бијеле дојке у ђевојке,
0047 Ма не гледа Љутица Богдане,
0048 Него цара међу очи црне,
0049 Те овако цару говораше:
0050 ”Султан.царе, огријано сунце,
0051 ”Оли дати, што си обећао?”
0052 Пак овако царе говораше:
0053 ”Оћу, синко, вјера ти је моја.”
0054 Пак му опет Богдан говораше :
0055 ”Чини телар по раји твојојзи,
0056 ”Да си моје дворе опалио,
0057 ”А моју си мајку заробио,
0058 ”А мене си царе изагнао,
0059 ”Да ме није у раји твојојзи. ”
0060 Пак довати коња големога,
0061 Пак ми пође преко Румелије.
0062 Када дође у Русију равну,
0063 Видије га од Москова краље,
0064 Те овако њему бесјеђаше:
0065 ”Ђе си био, Љутица Богдане,
0066 ”Које су те виле донијеле?”
0067 Нијесу ме виле донијеле,
0068 ”Него моја витешка невоља:
0069 ”Ево ме је царе изагнао,
0070 ”И моје је дворе сажегао,
0071 ”Стару мајку у свијет тиснуо,
0072 ”Вјерну моју заробио љубу,
0073 ”Но сам дошо тебе, господаре,
0074 ”Да те дворим за живота мога
0075 ”Без икакве паре ни динара."
0076 Када зачу од Москова краље,
0077 Превари се, уједе га гуја,
0078 И узимље Љутицу Богдана.
0079 Дворио га за девет година,
0080 Колико је у девет година
0081 Не издвори паре ни динара,
0082 Ни доламе нове ни половне,
0083 Не видио ни кољске одаје,
0084 А камо ли коња крилатога.
0085 Ал’ говори од Москова краље:
0086 ”Слуго моја, Љутица Богдане,
0087 ”Да идемо у лов у планину.”
0088 Краље вели, Богдан једва чека.
0089 Када гори у планини до’ше,
0090 Никаквога лова не виђеше,
0091 Него по’ше на језеро љуто,
0092 Да ватају утве кроз језеро,
0093 Ал’ се утве не даду гледати,
0094 А некмоли у руке ватати.
0095 Ал’ овако краље говораше:
0096 ”Слуго моја, Љутица Богдане,
0097 ”Ајде пођи на дворе бијеле,
0098 ”Па доведи наше соколове,
0099 ”Да ватамо утве кроз језеро.”
0100 Ал’ му Богдан кротко одговара:
0101 ”Господару, од Москова краље,
0102 ”Невјерна је московска краљица,
0103 ”Она мене вјеровати неће,
0104 ”Без каквога обиљежја твога.”
0105 Када виђе од москова краље,
0106 Мудар бјеше, ал’ се праварио,
0107 Даје њему ножа сребрнога.
0108 Па се коњу у рамена маша,
0109 Када дође двору бијеломе,
0110 Виђела га московска краљица,
0111 Па овако њему говораше:
0112 ”Слуго моја, Љутица Богдане,
0113 ”Како мене мили господаре?”
0114 Овако јој Богдан говораше:
0115 ”О госпођо, московска краљице,
0116 ”Остао је краље у планину,
0117 ”Јере су га околили Турци;
0118 ”Нег’ је мене краље одаслао,
0119 ”Да ми дадеш коња крилатога,
0120 ”Еда би га коњиц износио,
0121 ”Ако ли ми како не вјерујеш,
0122 ”Ево тебе ножа сребрнога,
0123 ”Што је тебе краље одаслао.”
0124 Када виђе московска краљица,
0125 Превари се, змија је уједе,
0126 Па улази у нове камаре,
0127 Узимала до девет кључева,
0128 Отворила до девет камара,
0129 У девету коња наодила,
0130 Ђе је своја крила раширио,
0131 Од врућине себе пролађује,
0132 Те је на двор коња изводила,
0133 На њем меће седло суво златно,
0134 Седло му је све камење драго,
0135 Потпрегну га змијом троплетеном,
0136 Заузда га фуздом позлаћеном,
0137 На челу му мјесец и даница,
0138 И још љеша два гајтана жута,
0139 Пак га чешља чешљем сребрнијем,
0140 Пак овако млада бесјеђаше:
0141 ”Ајде с Богм, коњу, добро моје,
0142 ”Доведи ми здраво господара.”
0143 Када виђе Љутица Богдане,
0144 Пак се коњу у рамена баци,
0145 Пак овако Богдан говораше:
0146 ”Остај с Богом, московска краљице,
0147 ”Не издворих паре ни динара,
0148 ”Ни доламе нове ни половне,
0149 ”Ал’ издворих коња крилатога.”
0150 Залеће га зеленом планином,
0151 Докле дође у Стамболу граду.
0152 Далеко га царе угледао,
0153 На ближе га јунак сријетао,
0154 Па га царе грли и целива:
0155 ”Благо мене, Љутица Богдане,
0156 ”Нијеси ме, синко, преварио.”
0157 Па му даде коња крилатога,
0158 Царе њему што је обећао:
0159 Огради му дворе код својије,
0160 И даде му своју султанију,
0161 Даде му је за драге љубовце,
0162 И даде му за живота блага,
0163 Ту доведе остаралу мајку,
0164 Лијеп пород Богдан изродио:
0165 Двије шћери и четири сина.
