Љубомора/3
III ПОЈАВА
Арса (сам; још иза кулиса пјева):
Ој ђевојkо, материно милјеко,
Ој ђевојко, ђевојко, драганово цв'јеће...
(Долози и сједне.) Еј, боже, тешко ли је бити слуга. — Ама баш никоме на свијету не угоди. Учини ово, учини оно, не ваља — никако право... (Мало љутито.) Бре, богме, лако је господарима господарити и заповиједати, кад има овакијех лудака, на примјер као што сам ја, па да их слушају ...Али да ми је и њимакара натоварити терет на врат, знали би онда... Још да ми није луле и вина, свиснуо би' од јада. (Извади лулу и напуни.) А сад, кад сам ухватио ово мало времена, да ми је бар запалити... (Чује се Милкин глас: »Арсо!«) До сто ђавола, сад је баш морала. (Остави и лулу и све па оде.)
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.
|