Љубичица (Ђура Јакшић)
| Љубичица Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1876. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Љубичица
I
Под снегом је уздисала:
»Кад ће доћи мај?«
Ал' је зима исисала
И тај уздисај.
Слушала је, севајући,
Њених жеља ред,
Сипала је, левајући,
Са вихором лед;
Са мржњом је продирала
До у корен чист,
Пакосно је раздирала
И најмањи лист.
А сирота љубичица
И њен мирис мек
Трајала је, ка̂ убица
На робији век...
II
Али дође њена душа,
Дође мили мај,
Па и мајска зора слуша
Исти уздисај:
»Ох, девојко, дођи, руби!
Узбери ме сад!
Задахни ме и пољуби,
Док је живот млад!...«
Па сад ветар залуд пева
Уз њен тугопој,
О љубави залуд снева
Неописаној.
Глава јој је малаксала,
Чека само час;
На грудма се таласала
К'о пребијен клас.
III
Мрка гора грми, јечи —
Крвав иде гост;
Страшне су му громке речи
Као немилост.
Токе му је испарао
Од куршума трес,
Груди му је ишарао
Крвавији бес:
»За пољубац са усана
Њу сам молио...
Жеђ ми беше усијана,
Крв сам пролио...
Ено, гледај, по планини
Читав лежи стрв,
Тамо, опет, у долини
Усирена крв...«
IV
Рањен соко разговара,
А слуша га цвет,
Мирисом би из недара
Да окади свет:
»Слобода је лепа дева
К'о најлепши сан,
Пуна миља и осмева
Као добар дан.
Слободи те српској дајем,
Њен је данас пир,
Да са њеним уздисајем
Сипаш миомир...«
Љубичица главу диже
Из дубока сна,
Па сад више не уздише,
Заборавља зла.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|