Љубим те душо!
Љубим те душо!
Љубим те душо! Писац: Војислав Илић |
Сумрачак пада; тишина се свија,
У милу тоне васиона сва;
Вечерња звезда трепери и сија:
Весело све је - само нисам ја!
Немир ми стискô уморене груди,
Несрећно срце што љубити зна!
Кроз тиха поља срдашце ми жуди
Далеко тамо, у бајнији свет:
Да злато своје иза санка буди
Уз гласак фруле, уз уздисај клет...
Ил' да јој шапне поветарцем благим:
Љубим те, душо, више него свет!
1880
Извори
уреди- Војислав Илић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|