Љуба Марка Краљевића превари јунака5
0001 Вино пију до два побратима,
0002 Један побре Краљевићу Марко,
0003 А други је Даничићу Јуре,
0004 Вино пију, о свачем говоре.
0005 Кад им вино еглен отворило,
0006 Тад говори Јуре Даничићу,
0007 Он говори Марку Краљевићу,
0008 Он говори о туђим љубовцам
0009 И о туђим секам неуданим.
0010 Говори му Краљевићу Марко:
0011 ”Драги побре, Јуре Даничићу!
0012 Вино пијмо, о вину говор’мо,
0013 Не говор’мо о туђим љубовцам,
0014 Ни о туђим секам неуданим.
0015 Ја имадем вирну љубу моју,
0016 Ни ми драго, да о њој говоре.
0017 Да би дошли свега свита људи,
0018 Не би моју преварили љубу.”
0019 Бесиди му Јуре Даничићу:
0020 ”Хоћемо л’ се, побре, окладити,
0021 Ни за сребро, ни за сухо злато,
0022 Нег за наше до дви русе главе,
0023 Да ћу с твојом ноћевати љубом?
0024 Тек ми подај шарца коња твога,
0025 Још ми подај свилену доламу,
0026 Златни прстен из деснице руке,
0027 Ја ћу твоју Јелу приварити.”
0028 Ионако се Марку не могаше,
0029 Већ му даде шарца коња свога
0030 И даде му свилену доламу,
0031 Златни прстен из деснице руке,
0032 Иде Јуре горицом зеленом.
0033 Кад је био на поглед Прилипа,
0034 Десила се млада Марковица
0035 На чардаку од бијеле куле.
0036 Далеко га млада угледала,
0037 Угледала, а и запознала,
0038 Робињицу своју дозивала,
0039 Тер је њојзи тијо бесидила:
0040 ”Робињице, по Богу сестрице!
0041 Ево иде Јуре Даничићу
0042 На коњицу млада мога Марка,
0043 У Марковој свиленој долами,
0044 Ово нам је ника приварица.
0045 Имала сам девет робињица,
0046 Све сам девет приваром удала
0047 И тебе ћу вечерас десету.
0048 Ти обуци свитло рухо моје,
0049 Ја ћу твоје, робињице моја!
0050 Ја ћу тебе звати госпојицом,
0051 А ти мене својом робињицом.”
0052 У то Јуре пред двор били дође,
0053 Пак дозива Јелицу Маркову:
0054 ”Јеле моја, отвори ми дворе!
0055 Ево теби твога господара,
0056 Господара Краљевића Марка.
0057 Ако ли се мени не вирујеш,
0058 Погледај дер на десницу руку,
0059 Златни ћеш ми прстен угледати
0060 И на њему липо име твоје.”
0061 Брзо му је дворе отворала,
0062 Двор отвора, за здравље га пита:
0063 ”Добро доша, Краљевићу Марко!
0064 Јеси ли ми добро путовао?”
0065 Одговара Даничићу Јуре:
0066 ”Добро сам ти, Јеле, путовао!
0067 Али сам се мало уморио,
0068 Огладнио, а и ожеднио.”
0069 Приправља му господску вечеру,
0070 Добавља му вина тролитњега.
0071 Када се је Јуре заложио,
0072 Тада иђу на меке душеке.
0073 Туте они ноћцу кондисаше.
0074 Када ли је у зорици било,
0075 Устаје се Даничићу Јуре,
0076 Пак робињи младој бесидио:
0077 ”Робињицо, седлај нама коње,
0078 Мени једног, а Јели другога,
0079 Отић ћемо до Косова равна,
0080 У Косово Јури Даничићу,
0081 Поћ ћемо га млади походити.”
0082 Робиња му коње оседлала,
0083 Греду млади у Косово равно.
0084 Ал је Јели Бог и срића дала,
0085 Имала је дунда калуђера.
0086 У њег узе свите калуђерске,
0087 Пак с’учини црним калуђером.
0088 Прије њизих у Косово дође,
0089 Пак се шета по Косову равном
0090 Уз то дође Јуре Даничићу,
0091 Пак бесиди Марку Краљевићу:
0092 ”Бре ђиђијо, Краљевићу Марко!
0093 Пригни главу, нека ти је сечем.”
0094 Ал му вели црни калуђере:
0095 ”Није преша, мили господаре!
0096 Није преша погубити Марка,
0097 Нек га прије са Богом средимо.”
0098 Када Јеле исповеди Марка,
0099 Тад се свлачи с црна калуђера
0100 И остане Јелица Маркова,
0101 Пак бесиди Јури Даничићу:
0102 ”Побратиме, Јуре Даничићу!
0103 Није га то Јеле Марковица,
0104 Него јој је њена робињица.
0105 Но ме чу ли, Даничићу Јуре!
0106 Девет јесам робиња имала,
0107 Сви сам девет приваром удала
0108 И тебе ћу, Даничићу Јуре!
0109 Ал с’ ожени за моју робињу,
0110 Ал ћеш лудо изгубити главу.”
0111 Одговара Даничићу Јуре:
0112 ”Волим ти се јунак оженити,
0113 Нег на пољу главу изгубити.”
0114 Дозовнуше попа редовника,
0115 Винчаше га за робињу младу.
