Љуба Љутице Богдана
Пијаница Љутица Богдане,
Па се млого задужио дугом:
На Дунаву девет воденица,
А на Сави девет ваљарица,
На планини девет виногради, 5
На пајвану девет добрих коња.
Све је pродо Љутица Богдане,
Још се није одужио дуга;
И још беле задужио дворе.
Па беседи својој старој мајци; 10
„Обуј ми се и одени, мајко,
„Да те водим, да те продам Турком,
„Не бих ли се одужио дуга.“
Ал беседи Богданова љуба:
„Господару, Љутица Богдане, 15
„Не продаји твоје старе мајке,
„Не продаји, не греши се љуто;
„Већ ти продај твоју верну љубу.
„Ти ћеш с мајком опет љубу стећи,
„С љубом мајке никад ни довека.“ 20
Њој говори Љутица Богдане:
„Обуј ми се и одени, љубо.
„Да те водим, да те продам Турком,
„Не бих ли се одужио дуга.“
Обу му се и одену љуба. 25
Он је води до Новог Пазара
Телал виче по Новом Пазару
„Ко је каил куповати робља?“
Натури се Туре азнадаре,
Даде за њу три стотин’ дуката, 30
Триста дао, триста забројао,
Загледо се, ди је лепо робље. —
Кад је било вече о вечери,
Зове Туре роба, да вечера:
„Ајде, робе, са мном вечерати!" 35
Робиња му тијо лроговара:
„Не могу ти ништа вечерати.“
„Ајде, робе, са мном у постељу!“
Она седи, па сузе пролива
И овако њему одговара: 40
„Ја не могу с тобом у постељу.
„Такога сам ја браца имала.
„Младеж му је на левом образу;
„Па га млада заробише Турци."
„Кажи, робе, од чијег си рода, 45
„Од кога си рода и племена?“
Кад се каза, од кога је рода,
Од кога је рода и племена,
Она била рођена сестрица,
Он јој даде три стотин’ дуката. 50
„Иди, сејо, твоме господару!
„А кад тебе понестане блага,
„А ти пиши брату рођеному."
