Љубавна чежња

Qui non sap esser chantaire Qui non sap esser chantaire braire deu quant au lo ver sonar clar e que son per tot mesclat prat e'l rozal del mati s'espan blan sobre l'erba josta'l sauza. Non aus semblan ni vejaire faire qu'eu l'am ni l'aus desamar ar q'en amor son drut mirat fat e'il fals amador ab engan van cui amors engann'e bauza. Non es reis ni emperaire gaire que l'ause'l mantel drechar var ni far q'agues acatat grat. Ric me fai la noig en somnian, tan m'es vis q'en mos bratz l'enclauza. Lai n'irai el sieu repaire, laire, em peril qom de passar mar. Si de mi no'il pren pitat, bat fer freg. Las! tan la vau pregan qan ni ja ren de leis me'n jauza. Si no'm vol amar m'amia, dia, pos eu l'am, s'il m'amara; ja q'eu sui al seu mandamen, gen li serai si'm vol retener: ver li dirai, q'autrez i menta!

Љубавна чежња...... Нека тај кога глас издаје лаје док на врт се слева зора скора и док свуда подрхтава трава а јутарња роса млада пада преко њива и врх ива. Нико моје не познаје ваје ја се кријем од злотвора; мора сред мог срца обитава; права љубав нестаје јер сада влада лажна љубав поткупљива. Њој цар своје уздисаје даје, свак поникнут крај тог створа мора; занет у сну док ноћ плава спава мислим да та дјева рада тада сред наручја мог почива. У далеке крећем краје да је угледам преко понора мора; можда све је забадава, авај! Идем да је молим сада мада није много мислотива! Ако ми постане склона она и ако буде госпоја моја, јер њој ћу бити услужан сужањ жели ли да јој будем рад тад нека срце све открива!