Љиљани

Љиљани Писац: Момчило Настасијевић

Љиљани

---

Топи се дан.
По златном одру девице мру,
драгане болу,
сестре моје миле.

Путују несмехнуте5
за нечим што су сниле.

Сâм ја.
Топле пониру реке.
Миришу на љиљане
што прецветали лане.10

Сама згажена биљка
златан отвара цвет
из ожиљка.

Шта ли се њима снило,
па теку насмехнуте15
у тамни дол?

Сâм ја.
Настајем чудно
из овог нестајања,
сном те дубље ме све буди.20

Сама згажена биљка
златан отвара цвет
из ожиљка.

---

Извори

• Момчило Настасијевић: Сабрана дела, Књига прва, Поезија, Дечије новине и Српска књижевна задруга, страна 23.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Момчило Настасијевић, умро 1938, пре 86 година.