Јутро (Момчило Настасијевић)
| Јутро Писац: Момчило Настасијевић |
1
Љубицу,
смерни цвет,
покропи росом зора.
А нељубљеној
сан дарова плав.
2
Што боса твоја нога
разбија росу,
лепојко?
Језа се низ травку слива,
заболеће те глава.
3
Јутром шта сана тражиш
росноме на пропланку?
Сунце је на уранку,
гуја се у котур свија,
опечиће те младу.
4
Нек боли,
не заболела;
нек печи,
не опечила,
мирисну
сан ми обрече,
трагом је зоре тражим.
5
И гле,
у плаветни дан,
вејала сном и вејала,
са таласавих груди
нељубљене девојке,
љубица смерна.
Извор
уреди
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Момчило Настасијевић, умро 1938, пре 86 година.
|