Јован-бег љубу пробо
Јовану мајка говори:
„Јоване, сине рођени!
„Не ће ме Мара да слуша,
„Ни мога сјета да прими.“
А Јован мајци говори: 5
„Ићи ћу с Маром у поље,
„Тамо ћу Мару сјетоват'.“
И Јован Мари говори:
„Хајдемо, Маро, у поље,
„Да берем ружу румену.“ 10
И оде Мара у поље.
У ружи гуја бијаше,
Марија гуји говори:
„Свекрво, гујо шарена!
„У гују си се створила, 15
„Не бих ли мене уила.“
Када то чуо Јоване
Живом се ватром упали,
Потрже ноже од паса,
Удари Мару у срце. 20
Марија Јови говори:
„Јоване, мој господине!
„Не вад' ми ноже од паса,
„Док одем двору бијелу,
„Сјетоват' своје синове.“ 25
Јован бег Мару послуша,
Не вади ноже из срца.
И оде Мара свом двору;
На путу нађе јелику,
Јелици Мара говори: 30
„Јелико, Богом сестрице!
„Кад прођу моје сироте,
„Сави се врхом до земље,
„Омилуј моје сироте!“
На путу нађе ракиту, 35
Ракити Мара говори:
„Ракито, Богом сестрице!
„Кад дођу моје сироте
„Неопасане појасом,
„Паши их граном зеленом! 40
Па оде двору бијелом;
Сјетује двије сироте,
Дјечици Мара говори:
„Ој мила дјецо и драга!
„Млада вам доће маћеха, 45
„Стојећи јој се обујте,
„Ко мене саму поштујте,
„И трчећи јој доласте,
„Да вас не пањка код оца,
„Па да вас отац не бије.“ 50
Јован-бегу се ражали,
Сузама лице зарони;
Па златне ноже повади,
На ножу срце извади.
Умрије Мара госпођа. 55
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
