Јесење песме. I Ман'те ме се!

Јесење песме I (Ман'те ме се!)
Писац: Милорад Поповић Шапчанин




ЈЕСЕЊЕ ПЕСМЕ

I

Ман’те ме се!

Прегазио многи наук,
Пребацио многа чуда,
Прости веле: човек мудар!
Завидљивци: права луда!

Говорили како драго,
До суда ми није стало:
Имао сам дана срећних
И славице нешто мало.

Таште наде биле, прошле!
Мудрост моја неће цене:
Богом просто сваком брату
Да је малим прстом крене!

Ето вама славе моје —
Све што писах и што пишем!
Мени дајте данак један
Да негдашњим дахом дишем.

Широк поглед, нада мила,
Вел’ке тежње, умна сила,
Све то срцу ништа није
Када глухо доба бије.




Напомене уреди

  • Ова песма је први пут објављена у Домаћици 1885 бр. 6

Извори уреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 44. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.