Јерко Шкрипало3/1
| ←Шена дванесата | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена прва |
Шена друга→ |
МАРО: Прхуне, веле ми си реко од ћаће и од мајке. Ја видим да су дошли до густе, ма га је мајка кјаришкала; не знам јесу ли се умирили.
ПРХУН: Е, госпару, муж се и жена ласно умири, ако се и сваде: дан их размири, а ноћ умири кад један другога гола завири.
МАРО: Пустимо то; други ћемо пут бурлат. Дођимо сад на моје негоцијо [посао]; ну јеси ли ми донио дукате од Мердохаина?
ПРХУН: Ово ти сам донио петнес дуката а остало ти рименчава у Кате Јагоде; или их ти узми, или га почека’ докле му их врати.
МАРО: Добро је и ово, ма да ми си све донио, већи би ми пјачер учинио.
ПРХУН: А ти узми чеса није, паса’ се засадара од овему — други ће пут бит боље. Кад веће лашкамо, веће ће бит и мједи, però [по ипак] ако нам реушка, ер ме страх да нам не интравења ко онему на Шипану кому је мати обазнала да је укро 3 барјела вина.
МАРО: Ово ми није ни за зуб доста, а знаш да ми се хоће веле: ја сам од првијех властела од града.
ПРХУН: Ево одовуда Мердохаина и Кате Јагоде. Пођи ти у виленице и реци јој да онако све учини и рече како сам је ја научио, а ја сам Кати реко како ће се с Жудјелом владат. Ја ћу поћ госпара старога известит, да их нађе на јајим, уколико се они устратењају — нека је мени!
Референце
уреди
