Јелени Дијаковић за нову годину

Јелени Дијаковић за нову годину Писац: Сава Мркаљ

Јутрос ми рече вила посестрима:
„Жедниш ли, Сако, сам себека знати,
То немој све код својих брига стати,
Посматрај ход и туђим пословима.

Жедниш ли знати радо л’ госта прима
И што замучи пријан док те прати:
У своја недра озбиљски се хвати,
Ти кључ имадеш груд’ма дволичнима.

Сагревају сва срца исто семе!
Мухамедском смрт стрела моја плећу!
Сад збогом! Гледе слатке сестрице ме.”

То нек’ је тако. Сумљати се нећу
Да Ти, о Умна, све ме жалиш време;
Јер здравље желим Ти, дуг век и срећу.

1829.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 164

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Сава Мркаљ, умро 1833, пре 191 година.