Језера

Језера Писац: Милутин Бојић

* * *

             ЈЕЗЕРА

Греју ме твоје очи пуне магле,
К’о језера су где се оцртава
Предзимско небо, што над њима спава,
И мрке тисе, што се над њих сагле

К’о трепавице. Да ли тугу таје
За вечним сунцем које им се скрива,
Или се на дну њином борба збива,
А врх њих само зимске звезде сјаје?

Туђ поглед као сен преклизи њима,
Жуди се распу у колуте дима.
Очи, ја у вас тонем препун снова,

Мир пружате ми, докле из даљине,
Преко гробова, кроз светост тишине,
К’о позив чујем нови звук ветрова.

1914.

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.