Једно вече (Коста Поповић)

Једно вече  (1860)  Писац: Коста Поповић

Већ је сунце село,
Ветрић тихо пири,
По јестаству целу
Слатки покој шири.

Са плавога неба
Звезда трепти зрачна,
И већ ето спеши
Ноћна тавна, мрачна!

Да л’ ће душа моја
У овоме миру
Покој, нектар, наћи,
У сласти кондиру?...

Сунце свагда седа,
И опет се диже.
Али моја душа
Нигда миру ближе.

7. Маја 1860.

Извор

1865. Вила. Година прва, број 7, стр. 84.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Коста Поповић, умро 1864, пре 160 година.