Једној моми
Ти још не знаш, што би имат знала,
Ти не слутиш, да си срце моје,
Присвојила, силно очарала,
Хиљада се жеља у њем роје.
Жеље жарке, што их икад може
Човјечије срце да осјећа,
А све скупа кад се оне сложе,
Из њих блиста најсјајнија срећа.
Те се жеље у тајности крију,
Срцу моме само су очите,
А сад ето нека се излију,
И у твоје груди племените.
Дивна момо, вилинскога краса,
Ја не могу крити срца тајну,
Очитујем из пунога гласа,
Љубав моју, силну и безкрајну...
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар (Црна Гора), 1898., Мило Јововић, „Словански свет “, број 23., у Бечу, 12. децембра 1898., стр. 357. – 358. (мома је дјевојка, дечко – момак