Једна стара арија на модерном инструменту мени, теби и још неком трећем
| Једна стара арија на модерном инструменту мени, теби и још неком трећем Писац: Растко Петровић |
Ај! ај! ај!
Сви корачају данас они испод јесењег неба као испод прокислог сурог
амрела.
Њихова болешљива малена срца прозебају у капутима,
И певуше танко, танко,
Док им се зуби клате.
”Ожеднели коњ залетео се извору,
У журби га је претрчао,
Мрзело га да се врати
Него лего па умро!“
Ај! ај! ај!
Да ли разумеш то, или не?
Претрчали коњ што му је још остало да умре,
Да ли разумеш: док им се зуби клате?
А ја певам охоло:
Соко летео, соко ловио, соко пао,
Славно пао, пошто је ловио!“
Да ли разумеш: најзад пао?
Сви корачају они данас испод јесењег неба као испод прокислог сурог
амрела.
Ај! ај! ај!
Извор
уреди
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Растко Петровић, умро 1949, пре 75 година.
|