Једна жеља (Љубица)
| Једна жеља Писац: Љубица Поповић |
Нећу славе — не требам је,
Нек се други за њом грабе.
Па и новац — и он, шта је?
То су само страсти слабе.
Лавор венце, име — срећу;
Пролазне су све то сласти.
Не волем их — ја их нећу,
То су само грешне страсти.
Увек једној жудим мети.
Кад би чедо нашла само,
Које ће ме разумети:
Вечно, вечно да певамо.
Зајечар
Извор
уреди1895. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година десета, број 6, стр. 81.