Ја те волим само за то...
Не волим те, злато моје,
Рад' богаства, ни рад блага,
Ја те волим само за то,
Јер си моме срцу драга.
Што ће мени благо пусто,
И раскошни твоји двори,
То све може искра једна
У пепео да претвори.
Анђеоске очи твоје
И свилена коса плава -
То је за ме све богаство,
То је моја срећа права.
У љубави је срећа права,
За богаством ја не хрлим,
Само тебе, јединицо,
Да цијелим вјеком грлим.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Мило Јововић, „Зета“, број 11.-12., стр. 472, Цетиње, 1899.