Ја пружим ружу
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


Ја пружим ружу


ЈА ПРУЖИМ РУЖУ

Ја пружим мајску ружу,
А њој се чини трн;
Кад сијнем чист к'о сунде,
А њој се чиним црн;

Кад топлу душу нудим,
Тад шапће: то је грех;
Ја спустим главу сетну
И кријем горак смех.

Света, нежна и блага —
Анђ'о је душа та,
Ал' срце моје болно
Још тако мало зна.

И ја сам свет и нежан
Кад слушам њезин глас,
Ал' она стрепи, преза
Кад такнем њену влас.

Не бој се, душо, не бој!
То нисам више ја:
Сунце је село давно
Кад видиш још да сја?

Преда мном давно сија
Блажени виши свет,
А ти си, чиста душо,
Из тога света цвет.

Зато сам твоја сенка,
Зато сам вазда твој,
А давно свет сам презр'о, —
Тамо је живот мој.

Напомене уреди

  • Ова песма је први пут објављена у збирци Жубори и Вихори, стр. 82

Извори уреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 5-6. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.