Ја пођох низ то поље
Ја пођох низ то поље,
У том пољу лепа Ката,
И са Катом лепи Пера:
— Ко ти, Като, с коњ’ма доће,
Ил' су просци, ил’ трговци? — 5
— Нит’ су просци ни трговци,
Већ ујаци, браћа мајци;
Ако ли ми не верујеш,
Дођ' довече у вечере,
Па погледај кроз пенџере. — 10
Ето Пере у вечере,
Па погледа кроз пенџере.
Али Ката лучем светли,
У десници марамица,
А на глави перјаница, 15
Старом свату до рамена,
Ђувегији до пазуха,
А деверу до прсију.
Кад то виде лепи Пера,
Он завика танким грлом: 20
— Изиђ' 'вамо, лепа Като,
Изић' 'вамо, прими коње. —
Ката мисли просци су јој,
Па изиђе примит' коње.
Ухвати је лепи Пера, 25
За десницу белу руку,
Трже ханџар од појаса,
Извади јој оба ока,
Па уседе добра коња,
Па се маши у џепове, 30
Те извади сто дуката:
— На ти, Като, сто дуката,
Те се храни, од зла брани. —
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
