Ја посади’ виту јелу (319)

[Ја посади’ виту јелу]

Ја посади’ виту јелу
зором рано ју недељу,
не обиђо’ за годину.
Када одо’ да обиђем
јела ми се пронијела, 5
гране небу изнијела:
са вр’ јеле роса пада,
изнад јеле пчеле лете,
из корен ју вода тече.
Ту је Нена јаглук прела: 10
„Ој, јаглуче, марамицо,
ја те прела, не дерала.
већ те дер’о Радојица!
О појас те опасао!"