[Јану мајка преко мора даје]
Јану мајка преко мора даје.
Јана неће куд гу мајка даје,
Већ си оће куд си сама знаје.
Иди Јано куд те мајка даје.
Ти си имаш девет били брата. 5
Девет брата, девет братунчеда.
Сви ће девет у гости да дођу.
Па дојдоше за Јану просилци,
Јану носу, а чуму доносу,
Донесоше чуму у копиту. 10
Чека Јана три године дана,
Нема никој од род да вој дође.
Па говори Јанина свекрва:
Аој Јано моја мила снајо,
Да си добра од род би ти дошли. 15
То је Јану врло заболело,
Двори мела и сузе ронила.
Сажале се богу јединоме,
Па вој диже два брата из гробље.
Па вој диже најстарога брата. 20
Па вој диже најмалога брата.
Одалек’ ги Јана угледала,
Па говори својој свекрвици:
Свекрвице, моја мила мајко,
Ево мене од рода у гости, 25
Ево мене два брата рођена.
Гостова ги до три бела дана.
Па говору два брата рођени:
Заман дојде дома да идемо.
Поче Јана на пут да се спрема 30
Јана меси тиј девет кравајца.
Говори вој до два мила брата:
Немој сестро да месиш кравајци.
Долеко је, ће ти се исушу.
Нека, нека, нисам ги видела, 35
Три године нисмо се стаљали.
Па пођоше од Јанини двори,
Кад су били кроз гору зелену,
Пита Јана до два мила брата:
Што ми овде на тамњан мирише? 40
Ту је сестро гора тамњанита.
Кад су билии кроз шарне ливаде,
Пита Јана до два мила брата:
Што ми овде на восак мирише?
Ту је сестро трава восковита. 45
Пита Јана до два мила брата:
Зашто су вам очи крвавите?
Браћа Јане тада говорили:
Нам су сестро очи крвавите.
Јер смо пили воду пескаљиву. 50
Кад су дошли до тој њино гробље.
Онда браћа Јану коњи дали:
Придрж’ сејо до два добра коња.
Придрж’ сејо док се поврнемо.
Док је Јана коњи приватила, 55
Нестадоше до два мила брата,
А коњи се у кам претворише,
Од два коња два добра камена.
Пође Јана у пребели двори,
А дворови у пелин урасли, 60
И у двори једно суво дрво,
И у њега једна кукавица.
Тој не била црна кукавица,
Но тој била њена мила мајка.
Кад је Јану на двор сагледала, 65
Скочи она са тој суво дрво,
Тад се оне обе загрлише,
Загрлише, с душу раставише.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
