Јанка ми се шеће, бере росно цвеће

* * *

5

[Јанка ми се шеће, бере росно цвеће]

Јанка ми се шеће, бере росно цвеће,
јадно њојно цвеће, кад ју Марко неће!

---

Напомена

Ово су припеви. То су у ствари, кратки стихови у којима су, по имену, момци и девојке, позивани да дођу на седењку.

Референце

Извор

Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 177.