Јаквинта/65
< Јаквинта
←ПОЈАВА II | Јаквинта Писац: Драгутин Илић ПОЈАВА III |
ПОЈАВА IV→ |
ПОЈАВА III
Улази I ВИТЕЗ, води рањеног друга.
I ВИТЕЗ:
Помози, оче, твојим мелемом,
Да моме другу рану превијем!
ПАРТЕНИЈЕ:
У Божјој руци све је,,
А он ће сваком помоћи:
Хајд' у ћелију, њему треба мир!
РАЊЕНИК:
Воде!
ПАРТЕНИЈЕ (узима врг од I витеза):
Ево, јуначе;
Ово ћв твоју ватру стишати! (Напоји га.)
РАЊЕНИК:
Отац Доброслав је л' у ћелији?
ДОБРОСЛАВ:
Ко моје име овде спомиње?
РАЊЕНИК (за се):
Он је.
ДОБРОСЛАВ:
Шта хоћеш са мном?
РАЊЕНИК:
Глас ти доносим.
Твој бесни крвник потучен је већ!
ДОБРОСЛАВ:
Ха, то ми годи! Хвала витеже!
Ово је за ме најсветлији дан.
А Јаквинта је л' заробљена?
РАЊЕНИК:
Не.
ДОБРОСЛАВ:
Погинула је?
РАЊЕНИК:
Међ лешинама нисмо нашли траг...
Не могу више... хајдемо!.. (Партеније и витез одведу га.)
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|