Јаквинта/63
< Јаквинта
| ←ПОЈАВА VII | Јаквинта Писац: Драгутин Илић ПОЈАВА I |
ПОЈАВА II→ |
ПРОМЕНА
Врт манастира светог Сергија и Ванха. Улази ДОБРОСЛАВ, калуђерски одевен са штаком у руци и пипајући по зиду.
ПОЈАВА I
ДОБРОСЛАВ (сам):
Чудновато!
С тамницом вечном својих очију
Помирити се јоште не могу,
Ко да то није иста судбина
Од колевке што ме је пратила.
О, ал’ је тамно!
У гробницу ме живу бацише
Да никад више сунца ие видим,
С истока плавог кад се појави
Да наших гора љуби врхове.
Да, то је она стара судбина
Над круном што се шири... ликује!
Ко тежи њојзи нека жтрвује
Живот и срећу!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|