Јаквинта/52

Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА V

ПОЈАВА V

ЈАКВИНТА (сама):
Оа њима ћу довршити то
Што он за после лудо оставља!...
Оваква беше она тамна ноћ
Кад Владимира живот остави
Из ноћи зора синула ми је!
Али на што то!
За што се баш сад сећам ноћи те
Која му љути отров донесе,
А мени круну.
Не, нећу да мислим о томе!
Мисли ведрије
Нека над њима узму превагу!
Да, круна, круна то је била цељ,
И њој сам стигла. — Па сад?
Зар су ми жеље подмирене све.
Да л' треба јоште пролевати крв!
Кога се бојим ја?
Па можда Ђорђе право говори,
Када ме за сад од тог одвраћа!
Не, не! Он нема право! Он несме имати право!
Ја сам се млого изменила
Када му тако лако уступам.
Језеро мржње јошт не усише,
И ако нема бурних валова
Да се из њега у вис подижу.
Како је пусто свуда ! Ова тишина
Не годи мени!... Чисто осећам
Како ме неки умор узима:
То нисам хтела, одкуд умор тај,
Са стравом што се тако подкрада! (По мало плашећи се.)
Ова тамна ноћ?
(Узима свећњак и пође у своју собу. Долази пред врата и застане погледајући унутра.)
Хеј ко је тамо!?...
Превидела сам, испред светлости
Са тамним крилма мрак се уклања!
(Првкорачив праг врисне и полети натраг испустивши свећњак.)
Ха шта је ово сад!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.