Јагње блеје Стојне, мори тамо доле,
тамо доле, ју ливаде.
Питајте га зашто блеје:
„Да ли блеје за травицу,
или блеје за водицу." 5
„Нити блеје за травицу,
нити блеје за водицу,
већ си блеје за овчара,
за овчара, за Стојана."
„Кад ми беше Стојан овчар, 10
пасем траву детелину,
воду пијем на извору.
А сад пасем на буњиште,
воду пијем на вирчинке."
Певач и место записа
Село Куштица
Пева: Ратко Филиповић, 1932.
Референце
Извор
Народне песме и игре у околини Бујановца, Етнографски институт САНУ, Београд, 1980., стр. 97-98.