Јабланова моба

Или грми, ил’ се земља тресе,
Или бије море у брегове?
Нити грми, нит’ се земља тресе,
Нити бије море у брегове,
Већ то језди Јабланова моба:
Пред њоме је Јаблан на коњицу,
У руци му струк бела босиљка,
Руком маше, босиљак мирише:
“Лако, лако, моја силна мобо!
Сама ми је госпођа код двора,
Неће знати да је силна моба,
Већ ће мислит’ да је турска војска
Млада, луда, поплашиће ми се,
Танка, витка, преломиће ми се.“