ЈЕДАН ПОЉУБ...
Један пољуб с твојих уста
Љубо млада и милена!
Могао би да ослади
Цело море од пелена.
Па колико већ до јако
Пољубаца наше пусти,
Колико л' сам меда пио
Већ на твоји рујни усти!
Ал' сићаних пољубаца
Још ни сада није доста,
Још осећам ја горчину
Из прошлости што ми оста.
Па љуби ме, лепо име,
Пуштај струје медовине,
Да што пређе, да осладиш
Из прошлости све горчине!
