Ђурђев-дан

Ђурђев-дан Писац: Јован Грчић Миленко

I
Гора се смеши... С истока мила
Долеће ево зорица pа̑на,
Те рујном усном брижно целива
Поносно чело Ђурђева дана.

Гора је срећна... Срећа јој сија
Из младих груди, весела лица;
О срећи збори, о срећи снева
И сузно око чедних ђурђица.

О, срећна горо! О, дични рају!
Живота нова гласниче лепи!
Та како снагом твога мириса
Хајдучко срце да се не крепи!

II
Горштачки синак с мајком се прашта.
Очи му зборе, речи су неме.
»Па зар ћеш збиља? О, дете моје!
Зар и том дође крилато време?«

Прегорком сузом токе му кваси,
Слабачком руком грли га ста̑ра;
А стена ћути и поглед болан
На груд’ма мајке мило одмара.

»Па срећно, сине«!... Оружје звекну
И хајдук прну к’о соко сури...
Премилој мети, слободном крају
Срце га води, понос га жури.

Гора се смеши... па топло прима
На недра своја госта чекана:
Да купно с њиме славицу слави,
Ох, лепу славу Ђурђева дана!

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 186-187

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.