Ђурђевић Мујо и Испорак Перош

0001 Зафали се Ђурђевићу Мујо
0002 Од Медуна града бијелога,
0003 Да се Туре оженити неће
0004 Ни Туркињом нити ће Латинком,
0005 Досим Маром Поповић-Ивана
0006 Сасред Зете, а из Турске раје.
0007 А скочио од земље на ноге,
0008 И узео коња и оружје,
0009 Па навали Туре низ Дољане,
0010 Док на дворе Поповића дође.
0011 Но га виђе Иванова Маре.
0012 Но ју Туре за Ивана пита,
0013 А Мара му дивно кажевала:
0014 "Отиша је Поповић Иване,
0015 "Отиша је Подгорици варош,
0016 "А Хоташ је момче код овацах."
0017 Таде Мујо Мару уфатио,
0018 Бачио је за собом на вранца,
0019 А побјеже пољем зеленијем.
0020 Глас допаде браћи Поповића:
0021 Пороби се Иванова Маре,
0022 Поведе ју Ђурђевићу Мујо.
0023 За њим трчи Поповић Иване,
0024 И сустиже на Дољане Муја.
0025 Обрну се Ђурђевићу Мујо,
0026 На брицке се сабље ударише,
0027 Обље им се пусте саломиле;
0028 За б’јела се грла уфатише,
0029 А носе се по долини црној.
0030 Таде вика Поповић Иване,
0031 "Хај, ђе си ми, Поповић-Хоташу!"
0032 У то Хоташ из пријека дође;
0033 У јунака не бјеше оружје,
0034 Па покупи студено камење,
0035 Ево гађа Ђурђевића Муја,
0036 Но Ивана брата његовога,
0037 Мртва га је земља дочекала.
0038 Кад то виђе Поповић Хоташу,
0039 Он побјеже пољем зеленијем.
0040 Но је Туре Мару дофатило,
0041 Млада Мара ходит’ не могаше,
0042 А по сабље Мујо дофатио,
0043 Те на двоје прес’јече влахињу,
0044 Из ње чедо искочило живо.
0045 Пође Мујо у Куче камене.
0046 Таде дође Поповић Хоташу
0047 На Ивана брата његовога,
0048 Али нађе оно чедо лудо,
0049 Ђе се живо по травици ваља,
0050 Па га зави у скут од доламе,
0051 Понесе га двору жалосноме,
0052 Те је лудо чедо покрстио,
0053 И дивно му име изабрао,
0054 По имену Испорак Перошу,
0055 Те га медом и шећером рани.
0056 Кад прифати дванајест годинах,
0057 Ситну је књигу накитило,
0058 Те ју посла очину кврнику:
0059 "О крвниче, Ђурђевићу Мујо,
0060 "Знаш ли, Мујо, што је пријед било,
0061 "Кад м’ изгуби и оца и мајку?
0062 "Ходи дођи на Мрамор крвави,
0063 "Да бијели медан дијелимо."
0064 Виђе Мујо књига што му пише,
0065 Па он узе коња и оружје,
0066 И отиде ђетету на медан,
0067 И ту нађе Испорак Пероша.
0068 На брицке се сабље ударише.
0069 Но дијете лудо и нејако,
0070 Погони га Туре на медану.
0071 Дијете се добро напучило,
0072 Ману сабљом и руком десницом,
0073 Пос’јече му главу од рамена,
0074 Па му узе коња и оружје,
0075 И отиде здраво на дворове,
0076 Здраво дође, весела му мајка!